Zelena rezidba

Zelena rezidba vinove loze

Zelena rezidba je korekcija zrele rezidbe koja se obavlja u toku vegetacije na zelenim delovima čokota i to na lastarima, zapercima, cvastima, grozdovima i lišću. U mladom vinogradu do 5 godine života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeduje njihov snažan porast i sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota. Kod vinograda na rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožda i vegetativni potencijal čokota.

Lačenje ili očenjivanje mladih lastara kada dostignu porast 10 - 15 cm se vrši kada prode opasnost od prolećnih mrazeva, uklanjaju se rukom suvišni jalovci, nerodni i nerazvijeni lastari. Uklanjaju se suvišni lastari koji zasenjuju ostavljene lastare, lišće i grozdove, koji smanjuju provetravanje i osunčavanje. Broj lastara koji se lačenjem odstranjuju sa čokota zavisi od oblika čokota, načina rezidbe, sorte, lozne podloge, ekoloških uslova itd. 

Kod kratke rezidbe lačenjem se ostavi onoliko jalovaka koliko će se kondira ostaviti pri sledećoj rezidbi. Zamena oslabljenih krakova, suviše izduženih rodnih čvorova vrši se ostavljenim jalovcima pri osnovi, oni će se pri redovnoj rezidbi orezati na reznike sa dva okca. Ti lastari iz reznika su rodni, naredne godine orezuju se na kondir ili luk, odbacuje se pri osnovi izduženi krak ili rodni čvor. 

Kod mešovite rezidbe stonih sorti lačenje na rezniku, kondiru, luku, glavi čokota, kracima, stablu treba biti rigoroznije nego kod vinskih sorti da bi se na preostalim lastarima postigao dobar kvalitet grožda. 

Lačenje je najbolje obaviti kada su lastari zeljasti u što kraćem roku, ako lastari odrvene treba koristiti nož ili makaze i paziti da se ne stvaraju povrede. Ako lastari prerastu 50 cm ne treba ih lačiti jer je donje lišće na tim lastarima fotosintetski veoma aktivno, više stvara organsku materiju nego što je troši. 

Pinsiranje ili zakidanje rodnih lastara podrazumeva odstranjivanje vegetacionog vrha, vrši se na rodnim i razvijenim lastarima. Ako se vrši pred cvetanje povećava broj zametnutih bobica u grozdu, ono je obavezna operacija kod sorti sklonih rehuljanju crveni drenak, bagrina, blatina, madlen anževin, čauš. Ova mera se može sprovoditi kod čokota niskog i srednje visokog stabla. 10-15 dana posle pinsiranja prestaje porast lastara, proizvodi fotosinteze iz listova odlaze u cvasti, grozdove, bobice. Pinsiranje se obavlja ručno prstima ili pomoću noža. 

Zalamanje podrazumeva odstranjivanje nekoliko vršnih listova ili nekoliko čak razvijenih listova na lastaru. Operacija se vrši posle precvetavanja vinove loze kada lastari prerastu najvišu žicu na špaliru. Veoma nisko zalamanje je štetno za biljku jer se smanjuje vegetativna snaga i rodni potencijal čokota. Rano zalamanje utiče na povećanje krupnoće bobica i smanjenje procenta šećera u širi, brojnije izbijanje lastara zaperaka i njihov jači porast, ono je korisnije za stone sorte. Kasnije zalamanje lastara za vreme šarka povećava se procenat šećera u širi, smanjuje se broj zaperaka i njihov porast, ono je bolje za vinske sorte. U kišnim godinama i vlažnim krajevima zalamanje treba izvoditi kasnije i to što kraće, u sušnim krajevima i pri suši zalamanje treba vršiti što ranije i što duže da bi se lastarima obezbedila dovoljna količina vode. 

Zaperci na vrhovima lastara posle zalamanja i pinsiranja zakidaju se na 1-2 lista nekoliko puta, zaperci na lastarima bez zalamanja i pinsiranja zakidaju se na 3-4 lista ili se potpuno uklanjaju. Zaperci koji su ostavljeni za dopunski prinos grožda u godini izmrzavanja, samostalno izbili zaperci za formiranje oblika čokota, zaperci na slabo bujnim čokotima i zaperci na lastarima u suvim i toplim krajevima se ne zakidaju. Prvo zakidanje zaperaka treba obaviti posle cvetanja vinove loze, poslednje pred šarak. Lastari zaperaka zakinuti na 3-4 lista stvaraju više hranljivih materija nego što ih troše, povećavaju broj cvasti u zimskim okcima, povećavaju krupnoću bobica, kvalitet šire i vina. 

Prstenovanje se vrši specijalnim makazama 10-15 dana posle završetka cvetanja, ispod kolenca sa grozdom odstrani se jedan deo kore sa likom u obliku prstena širine 3-5 mm sve do drvenastog dela lastara. Ono se vrši samo na stonim sortama,utiče na ranije dozrevanje grožda 6-12 dana i povećava krupnoću bobice za 50 %. Ako su lastari koji se prstenuju tanji širina prstena je manja, na bujnijim lastarima širina prstena je veća. Ovom operacijom se utiče na popravku izgleda grozda, na veću krupnoću bobica i grozda i uopšte bolji kvalitet stonog grožda. 

Defolijacijom se posle šarka sa normalno razvijenih rodnih lastara odstrane 3-4 donja lista. Ona kod stonih sorti popravlja osvetljavanje, provetravanje i osunčavanje grožda, ubrzava zrenje grožda i popravlja mu obojenost. Za vreme oblačnih i vlažnih meseci ona je neophodna na stonim i vinskim sortama vinove loze obojene pokožice. 

Proređivanje grozdova se vrši posle precvetavanja kod stonih sorti vinove loze za dobijanje krupnijih i lepših grozdova. Uklanjaju se grozdovi blizu zemlje, grozdovi na nedovoljno razvijenim lastarima, sitni i neugledni grozdovi, preterano rehuljavi, oboleli ili povređeni, zasenjeni grozdovi unutar čokota, grozdovi viši po položaju na lastaru. Grozdovi koji ostaju na rodnim lastarima moraju biti pravilno raspoređeni u prostoru sa dobrim odnosom izmedu broja listova i lisne površine. Paralelno sa ovom merom najčešće se prekraćuje vršni deo grozda koji je rehuljav i sa sitnim i neujednačenim bobicama, odstranjuje se 1/5 - 1/3 grozda. 

Proređivanje bobica celom dužinom sa strane grozda nasuprot osunčavanju i sa obe strane strane ravnomerno. Operacija počinje odsecanjem vitice sa bazalnog dela grozda sa po nekoliko neujednačenih bobica koje ne sazrevaju ravnomerno, zatim se odseca sam vrh grozda zavisno od veličine, dužine grozda i broja bobica na njemu. Operacija popravlja krupnoću bobica, smanjuje troškove berbe grožda, smanjuje troškove pakovanja grožda itd.

Dr Dragan Vujović

 
Sadnice aronije