Kalemljenje loznih kalemova

Kalemljenje loznih kalemova je slozen proces.  U ovom poglavlju pokusacemo da vam opisemo sto  jasnije moguce kako se kalemi lozni kalem. Prvo, morate pronaci podlogu za kalemljenje to mozete pronaci u rasadnicima koji imaju maticnjake ili po nekim zapustenim maticnjacima. Podloga moze biti jednogodisnja, dvogodisnja pa cak I trogodisnja. Najcesce se koristi sorta Kober a ima I dosta drugih. Duzina podloge ne bi trebalo da bude ispod 40 cm. Debljina podloge ne ispod  6mm. Podloga mora biti secena od zgloba (petice) ka vrhu drugacije nema prijema. Prvi zglob koristio bi za oziljavanje kalema tako da se zna, podloga secena izmedju zglobova bi bila beskorisna. Vrh podloge se kalemi ali pre toga mora odstojati 24h u vodi I podloga I kalem grancice.Kalem grancice ili pelcari kako ih mi kalemari zomemo obezbedju ju se iz zdravih vinograda I to onih gde su sorte ciste. Trebalo bi ih obezbediti krajem zime pa I ranije do proleca, kad vegetacija krene kasno je. Pelcari se krate od zgloba do zgloba od petice ka vrhu naravno u suprotnom sokovi kontriraju I nista od prijema. Kalemljenje se izvodi u rano prolece, pocetak ili polovina marta engleskim spajanjem.To je najtezi deo posla I moracu kasnije da postavim video klip kako bi se mogla videti tehnika kalemljenja, opisivati bez slike ili video zapisa nece mnogo  koristiti. Kada zavrisite sa kalemljenjem predstoji vam izvodjenje kalema. Kalem se izvodi u zatvorenoj prostoriji pri temperature od 30 do 35% moze I neki stepen vise ali samo trenutno. Proces izvodjenja traje oko 15-18 dana ali izvodjenje to jest kaluziranje kalemova (spojnog mesta) morali bi da prekontrolisete pred kraj da vidite da li je kaluz dobar ako nije morate produziti jos neki dan. Kalemi se izvode u vlaznom pesku I taj posao rade pakovaci profesionalci, prikazacu video zapisom I taj deo posla. Sledeci process je hladjenje kalemova I traje od prilike onoliko koliko ste ih zagrejavali. Kada izvodjenje bude gotovo sledi parafinisanje kalema do polovine loze to jest podloge. Temperatura parafina bi trebalo da bude oko 80%.Tako parafinisan kalem mora odstojati par dana u vodi takodje do polovine opdloge a zatim se iznosi na njivu. Kalem se moze staviti u zemlju na vise nacina, ja cu opisati najcesci ,najlaksi I najuspesniji. Postavi se sistem kap po kap u redovima na rastojanju od 80 cm red od reda. Pre toga naravno njiva mora biti izorana I zafrezirana (poravnata). Pusti se voda da lepo natopi zemlju I kalem se pobije u zemlju ali ne vise od polovine podloge najbolje je jedna trecina. Zatim ogrnuti podlogu posebno ako nastupi u tom periodu vrucina.Kalem treba redovno polivati,djubriti I prskati protiv plamenjace I pepelnice, na pocetku treba obratiti paznju na grinje, prskati ih akaricidima par puta u vreme kretanja. To bi bio process kalemljenja loznih kalemova u kratko. Dobar procenat prijema se postize iskustvom. Kalemljenje loznih kalemova se smatra jednim od najkomplikovanijih. Kalemljenje oraha zahteva jos vecu tehniku I vece iskustvo . Ovaj teks cemo kasnije obogatiti fotografijama I video zapisima, naravno I sam tekst cemo prosiriti da bi bio korisniji.


 

KALEMLjENjE VOĆA

Postoji više načina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadničarskoj proizvodnji najviše primenjujeprosto i englesko spajanje. Ostali načini kalemljenja na zrelo se najčešće primenjuju priprekalemljivanju voća. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem-grančica približnoiste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljenaisečena grančica i napravi se kosi presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka.

Kalemljenje vocaKalemljenje voca

Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-grančice sa 3–4 pupoljka, a kod ostalih voćnih vrstaobično sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-grančicekoji najčešće ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem-grančici,oni se spajaju i vežu jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja vrši se premazivanjespojnog mesta i vrha kalem grančice kalem voskom ili parafinom. Ovaj način kalemljenja seprimenjuje ako se podloge kalemljene očenjem na spavajući pupoljak nisu primile i za podloge kojenisu okalemljene očenjem. Pored toga, može se koristiti za proizvodnju sadnica i to pretežno jabuke, tako što se vrši direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-grančice i onda se kalemovidrže u sanducima sa piljevinom na temperaturi 3–5°C, dok se ne izvrši potpuno kalusiranjespojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju.Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu. Međutim, moguće je i kalemljenje iz ruke krajemmarta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikaluveć se odmah sade napolju u dobro pripremljeno zemljište.Za kalemljenje na zrelo mora se imati gotov kalem vosak kako bi se spojno mesto kalema zaštitilood vlage, vazduha, isušivanja, infekcije itd. Može se koristiti hladni i topli kalem vosak. Topli kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:• Istopi se i procedi 1 kg smole od četinara, pa se tome doda 100 g pčelinjeg voska i 400 g topljenogloja. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi on je tvrd i mora se pre upotrebezagrejati.• Izmere se jednake količine kolofonijuma, pčelinjeg voska i smole i uz zagrevanje rastope. Uzmešanje se dodaje terpentin.• Hladni kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:• Potrebno je uzeti 730 g kolofonijuma, 75 g pčelinjeg voska 75 g topljenog loja i 120 ml špiritusa.Prve tri materije se rastope zagrevanjem, zatim se uz stalno mešanje doda špiritus.• Izmeri se 1000 g kolofonijuma, 500 g pčelinjeg voska, 300 ml špiritusa i 250 ml jestivog ulja (poKoraću). Prva dva sastojka se zagrevanjem rastope i kada smeša počne da se hladi uz mešanje sedodaju špiritus i ulje.• Za kalemljenje treba imati voćarske testerice, voćarske makaze, nož kresač i kalemarski nož. Savalat treba da je oštar i čist. Za kalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak zakalemljenje u proleće. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plastične trake, rafija itd. Bitno je da je materijal koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem.Isti efekat se postiže, a kalemi se lakše vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni engleskospajanje (sl. 97). Ono se masovno koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje sevezivanje kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih voćnih vrsta spojno mesto vezuje.

 

PREKALEMLjIVANjE VOĆA

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određeneagroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, ako su veći zahtevi tržišta zaodređenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem-grančica, ako divlje voćne vrsteželimo privesti kulturi itd. U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Uzgred da napomenemo da se višnja može kalemiti na trešnju,a većina trešanja na višnju ne mogu. Kajsija se može kalemiti na šljivu, dok šljiva na kajsiju ne;zatim većina sorti kruška na dunju može, dok dunja na krušku ne može. U pogledu starosti, voćkese mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti, mada je bolje ako su voćke mlađe jer se tadapostiže veći uspeh. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju upogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kodslabo bujnih, obolelih i povređenih stabala.Pre prekalemljivanja voćke treba na vreme pripremiti. Kod starijih voćki treba skratiti granekoje će se prekalemiti i to obično krajem februara ili početkom marta, dok se kod mlađih stabalato mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu,prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da sudonje duže a gornje kraće. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti grane “hraniteljice”i to 2–3 slabije razvijene grančice po grani koje su položenije i u donjem delu krune. Njihova jeuloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da sprečavaju pojavu velikog broja vodopija i daštite deblo od sunčevih opegotina. Prekalemljivanje voća se izvodi pre kretanja vegetacije, ilišto je bolje, u vreme kretanja vegetacije. Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vršise u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se može uraditi i u avgustu na spavajućipupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju,višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2–3 pravilno raspoređenamladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak. Skraćivanje mladaravrši se u proleće iznad pupoljaka.Pri prekalemljivanju u proleće primenjuju se različiti načini kalemljenja: spajanjem, kalemljenjepod koru (sl. 98), na isečak (sl. 99), sa strane u procep i dr.

Kalemljenje vocaKalemljenje voca

Prema našem iskustvu, najbolje rezultate daje kalemljenje na isečak jer presek pre kalusira, manje je očenjivanje pri duvanju vetrova itd. Koliko ćemo ostaviti grančica zavisi od debljine grane ikreće se od 1 do 4 kalem-grančice, ređe više. Poželjno je da presek na grančicama koje se stavljajupod koru ili na isečak bude što duži. Kalem-grančice se stavljaju sa unutrašnje ili na bočnestrane grana. Kalem-grančica koja se stavi pod koru ili u isečak čvrsto se zaveže rafijom ilispecijalnim trakama za ovu namenu i posle vezivanja svi preseci na mestu kalemljenja se premažukalem-voskom. Ukoliko se pri ovom kalemljenju ne prime neke kalem-grančice onda se u avgustuizvrši kalemljenje na spavajući pupoljak. U toku godine treba uklanjati mladare stare sorte inarednih 2–3 godine formirati željeni oblik krune.

 

KALEMLjENjE NA SPAVAJUĆI PUPOLjAK

Kalemljenje na spavajući pupoljak se obavlja od sredine jula do sredine pa i kraja septembra, štozavisi od voćne vrste. Ovo je najbolji i najpogodniji način kalemljenja u rasadnicima.Redosled kalemljenja bi trebao da bude sledeći: kruška nakrušku, kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva, jabuka navegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruška, dunja imušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu,višnja i trešnja na trešnju, šljiva na dženariku i na krajutrešnja i višnja na magrivi. Kod nas se načešće obavljaočenje u obliku slova "T", a jedino se u topliim rejonima,kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor.Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem-grančice trebaskidati neposredno pred kalemljenje. Sa njih odmah trebaskinuti lišće i ostaviti jednu trećinu lisne drške.Pravilo je da se kalem-grančice uzimaju sa zdravihumatičenih voćnih stabala. Ako se uzimaju iz proizvodnihzasada, a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su zdravija i rodnija. Prilikombiranja kalem-grančica, treba birati normalno zrele, a to su obično one koje se nalaze naperiferiji krune. Vršni i osnovni deo kalem grančice ne treba koristiti za kalemljenje jer jevršni nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa će i prijem biti slab. Kod koštičavih voćnih vrsta treba uzimatišto duže kalem grančice jer one sadrže više vegetativnihpupoljaka. Takođe, kod nekih jabuka i krušaka koje obrazujurodne postrane pupoljke, treba biratiduže mladare.Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledeći način. Prvo treba pripremiti podloge zakalemljenje. One se očiste od bočnih grančica i lišća do visine 15-25 cm. Kod koštičavih se to radi ranije, a kod jabučastih neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10 do 15dana pred kalemljenje treba izvršiti jedno zalivanje da bi se kora bolje odvajala od drveta. Naočišćenom delu podloge, 10-15 cm od zemlje, napravi se uzdužni presek oko 3 cm i poprečni oko 1cm u vidu slova "T". Drugom stranom noža se odvoji kora od drveta. U levu ruku se uzme kalemgrančica, vrhom okrenuta ka telu, oštrim nožem se na 1,5 cm ispod osnove pupoljka zaseče i polakoskida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak sedrži za peteljku i brzo uvlači pod koru. Ukoliko je dužina kore veća i ne ulazi u napravljenipresek na podlozi, onda se višak kore odseče da bi pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljenipupoljak se uveže 1 cm iznad i oko 2 cm ispod pupoljka, najčešće specijalnim gumicama za tunamenu, a može i rafijom ili najlonskim peteljkama.Nakon 10-15 dana može se ustanoviti da li je kaleljenje uspelo ili nije. Ako deo lisne drške pridodiru prstom lako otpada, onda je to znak da je pupoljak primljen, a ako je sasušena, žilava iteško se odvaja od pupoljka, znači da se pupoljak nije primio.Ako pupoljak nije primljen treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na proleće se okalemljenepodloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.Krušku možeš kalemiti na dunji ili sejancu kruške.

 

KALENDAR KALEMLjENjA

Kad je u pitanju kalendar kalemljenja voća on bi otprilike bio sljedeći:1. trešnje i višnje - od kraja januara do početka marta,2. kruške, šljive, kajsije, breskve i mušmule - od početka marta do početka aprila,3. jabuke - od sredine marta do sredine aprila mjeseca.Naravno, ovaj „kalendar“ je dat okvirno i isti treba uskladiti s mesnom klimom i vremenskimprilikama.

 

VRSTE KALEMLjENjA

Kad je u pitanju vrsta kalemljenja, ima ih više načina: pod pup, na konus, na procep, itd. Za rasadničku proizvodnju je najbolje kalemljenje „pod pup“. Međutim, ako čovek vrši kalemljenje "zavlastite potrebe" i direktno u voćnjacima, kalemljenje „na procep“ je najefikasnije. Iako jekalemljenje „na pup“ također efikasno, s obzirom da se radi o "niskom kalemljenju" (10-20 cm odzemlje) i ako se voćka "primi", postoji opasnost da dođe do oštećenja "kalema" od strane životinjai ljudi (prilikom "košenja trave" i sl.).Tako da je za kalemljenje direktno u voćnjacima, najboljekalemljenje "na procep" i to na visini 1-1,5 m podloge od zemlje, tako da su manje šanse da se kalem"pokosi" ili na drugi način ošteti od strane ljudi ili da ga životinje (ovce, krave, konji itd.),slome ili "obrste".Najbolje je voće saditi u jesen (u 10-11 mesecu, nakon što "list opadne"). Ko nije stigao u jesen,onda ni u februaru nije kasno, ali najkasnije u mesecu aprilu, jer krajem aprila i počekom maja,počinje "vegetacija" voća, voće počinje "pupiti", tako da su šanse da se voćka posađena u kasnoproleće "primi", znatno manje. I ako se "primi" voćka, zna dugo "bolovati". Međutim, ako posaditevoćku u jesen ili u rano proleće (pod uslovom da ne sadite u smrznutu zemlju i da voćka nijeoštećena), šanse da se voćka primi su najmanje 90%.Prilikom sadnje voća iskopati jamu dubine nekih pola metra i širine 40x40 centimetara. Voćkupre sadnje "okresati", tako da na deblu ne ostane ni jedna grana ili grančica, potkresati koren, anaročito odstraniti sve oštećene deelove korena. Pre sadnje u jamu (ukoliko nema stajskogđubriva), nasuti crne površinske zemlje, odnosno „vraćati“ zemlju u jamu na način, da onu zemljukoju smo prvu iskopali, nanosimo na dno jame i oko žila voćke. Oko korena voćke, nasipati sitnu zemlju, a ne krupne busenove. Koren voćke ne stavljati previše duboko, već na dubini odmaksimalno 30 cm. Nakon sadnje zemlju oko voćke malo ugaziti. Kalemljenje voća divljih formi šljive, kruške, jabuke i gloga. Tokom rada izveli su nekolikovrsta kalemljenja: kalemljenje pod koru, kalemljenje sa strane, a tokom meseca maja izvodi se ikalemljenje u obliku T. Od pribora koristi se kalemarski nož, rafije i kalemarski vosak.Teže je kalemljenje između vrsta, zato što je botanička srodnost udaljenija; između rodova je jošteža, ali kod nekih vrsta ipak moguća (kruška na dunju i obratno i dunja na mušmuli i obrnuto),dok je između predstavnika pojedinih familija samo izuzetno moguće (kalemljenje kruške nalimun).

 

KALEMLjENjE

To je izuzetno osetljiva operacija u kojoj treba da su između ostalog ispunjeni i oviuslovi: — da postoji ljubav kalemara prema kalemljenju — da ga obavlja dobro uvežbano lice — da se na vreme izvrši — da pribor za kalemljenje bude čist i oštar — da postoji biološka podudarnost (afinitet) između podloge i plemke- pitomine. Sigurno većznate da se kajsija ne može primiti na jabuci. Naš narod obično kaže da se uspešno može

kalemiti koštica na košticu, odnosno semenka na semenku, tu je on u pravu. — da se ostvari prisan dodir kalem grančice sa podlogom. Samo botanički srodne biljke se moguuspešno kalemiti. Na primer breskva se uspešno može nakalemiti na badem, šljivu i kajsiju akruška na dunju i mušmulu... i tako dalje za sve vrste voća se pouzdano danas zna na šta sve mogu dase nakaleme. Zapamtite i ovo da se svaka voćna vrsta može nakalemiti na svojim divljakama — samoniklom izdanku. Na primer šljiva pušta bezbroj dobro razvijenih izdanaka, odnosnodivljačica na koje uspešno možemo nakalemiti i najelitnije sorte šljiva. O tome šta sepodrazumeva pod pojmom vrsta i sorta voća biće reči u narednom izlaganju.Pribor za kalemljenjeDa bi cela operacija kalemljenja išla kako treba neophodno je imati sledećipriručni materijal: — voćarska testerica — voćarske makazice a to su ujedno i vinogradarske — nož zvani » k r e s a č « — kalemarski nož, po mogućstvu od boljeg materijala — materijal za vezivanje kalema, a to je uglavnom rafija (lika) i gumice kupovneili isečene od unutrašnje gume na biciklu.- kalemarski vosak da se njime rana premaže, o njemu je bilo reči u prethodnomizlaganju.Kalemarski vosakSvakom dobrom voćaru neće biti naročito teško da sam za svoje potrebe napravi kalemarski vosak.Kalemarski vosak u prvom redu služi za premazivanje kalemova a zatim za premazivanje rananastalih na raznorazne načine. Ozleđeno mesto se jednostavno premaže ovom voštanom smesom kojaima za cilj da zaštiti ranu od napada raznih štetnih gljivica, bakterija ili pak virusa. Za vašepotrebenapravite vrlo jednostavno dobar kalemarski vosak. Evo vam tog recepta:Za spravljanje 1kg hladnog kalemarskog voska treba — 730 g kalafonijuma, koji se u apoteci može nabaviti; — 75 g pčelarskog voska, koga imaju pčelari, a i apoteka; — 75 g goveđeg loja, nabavite ga u mesnici-kasapnici; i — 120 g špiritusa koga ima svaka apoteka.Kad je ovaj materijal pribavljen pristupa se samom spravljanju kal. voska. U veću šerpu se prvostavlja kalafonijum, goveđi loj i pčelarski vosak. Ta smeša se na tihoj vatri, uz stalno mešanje da ne zagori, zagreva sve dotle dok ne postane kašasta masa. Nakon toga šerpu skidamo sa štednjaka,odnosno šporeta, da se ohladi pa se sipa pomalo špiritusa uz stalno mešanje. Ako se pri sipanjupširitusa čuje neko šuštanje to je znak da nam se smeša nije dovoljno ohladila, pa ćemo još malopričekati da se ohladi i ponovo sipati špiritus uz obavezno mešanje nekim drvenim predmetom,Kad smo izručili sav špiritus, onda svu tu smešu, odnosno kalemarski vosak sipamo upripremljenu konzervu ili neki drugi za to pogodan sud u kome će se čuvati sve do upotrebe. Naovakav način spremljen kalemarski vosak je za upotrebu najmanje 2 do 3 godine. Ako ga slučajno nepotrošimo blagovremeno on će da se stvrdne i nije za upotrebu u takvom stanju. Zato se on ponovostavlja na tihu vatru i zagreva uz dodavanje manje količine pširitusa dok se ne razmekša, a u tomstanju je i dalje upotrebljiv. Kao što se vidi nije tako teško doći do kalemarskog voska kojiuspešno zaceljuje svaku ranu na voćki. Kupovni kalemavski vosak je još bolji, ali znatno i skuplji. — proleće neposredno pred kretanje vegetacije »rano okuliranje« — mesecu maju i junu koje se zove »na budni pup« — mesecu avgustu i septembru zovu ga »na spavajući pup«.Za rano okuliranje kalem grančice se u toku zime pripreme i drže u trapu ili podrumu sve domomenta kalemljenja. Dok za kalemljenje na budni i spavajući pup se kalem grančica uzimaneposredno pred kalemljenje.Rano kalemljenje i kalemljenje u maju i junu će dati novoizbili mladar — mladicu u istoj godini,dok će kalemljenje u avgustu i septembru dati izdanak na proleće iduće godine, to jest oko polagodine nakon kalemljenja. Za koji od ovih načina da se odlučite zavisi od vas samih, a svaki vamgarantuje približno isti uspeh.Za uspešno okuliranje je potrebeno da se kora dobro odvaja oddrveta. Da bi to odvajanje poboljšali 2 do 3 nedelje pre kalemljenja se priprema podloga na tajnačin što se u osnovi otseku sve bočne grane, a po potrebi se vrpš češće zalivanje da biljka budešto sočnija. Najbolje je da podloga bude jedan do jedan i po santimetar debela.Kalem grančica trebada je približno iste debljine kao i podloga. Sa nje ne treba uzimati ni donje ni gornje pupove većone srednje. Na ovo obratite pažnju. A kako se vadi taj pupoljak koji treba da nakalemimo? Kalemgrančica se okrene svojim vrhom ka kalemaru pa se oštrim nožem oko 2 santimetra ispododabranog pupa zaseca kora i polako vuče nož ka sebi prolazeći ispod samog pupa dok ne stigne oko jedan santimetar iznad pupoljka. Tada se nož polako izvlači napolje otseče pod pravim uglom tajzasečeni deo. Tako izvađeni pup koji je sa donje strane zasečen a sa gornje otsečen ima dužinu okotri santimetra.Ako se naš pupoljak nalazi u pazuhu lisne drške, onda nije preporučljivo daodstranimo celu lisnu dršku već je prekratimo tako da uz pup ostaje oko jedan i po santimetar.Pored ostalog to će nam vrlo dobro poslužiti i za pridržavanje i umetanje samog pupoljka podkoru a da ga ne diramo našom rukom jer postoji mogućnost da ga uprljamo i da nam se zbog toga neprimi.

 

POSTUPAK PRI SAMOM KALEMLjENjU

Kad je sve prethodno dobro urađeno onda se na podlozi na oko desetak santimetara od površinezemljišta, ili desetak santimetara od osnove mladara na stablu, sa ravnije strane vodoravno zasecaoko jedan santimetar ali do samog drveta. Sa sredine ovog preseka se pravi uzdužan vertikalan rezdužine oko tri santimetra. Tako smo dobili rez u obliku velikog slova T. Zatim se drugom stranomkalemarskog noža pažljivo odvaja zasečena kora da možemo komotno smestiti na gore navedeninačin pripremljen pupoljak. Kad smo ga lepo smestili moramo ga malo i pričvrstiti da se što jemoguće bolje priljubi za drvo. Ovo postižemo vezivanjem gumicom ili rafijom. I ovde želimonašem dobrom kalemaru i još boljem oplemenitelju prirode skrenuti pažnju da vezivanje počne na jedan i po santimetar iznad pupoljka i da ide polako na niže sve do tri santimetra ispod pupoljka,a namotaji rafije ili gumice da ne budu jedan uz drugi u razmaku otprilike za onoliko kolika ješirina same rafije ili gumice. Ne sme se ni suviše stezati ni da bude labavo nego srednje jer tonajbolje odgovara pupoljku. Kad je sve ovo gotovo onda se po mogućstvu spojne ivice premažukalemarskim voskom, za čije spremanje smo vam u ovoj knjizi dali recept. Sa ovim bi se završilokalemljenje i čekamo samo da vidimo da je pup počeo da kreće. Čim je on krenuo možemo komotno da odsečemo sve ono što se nalazi izdan njega tako da ostane samo nakalemljeni izdanak koji će jošbrže rasti ako ga zalivamo.Da vam još napomenemo da je najbolje vreme u toku dana za kalemljenje do 10 časova pre podne i od 17časova po podne a to je ono vreme kada nam suviše toplo vreme neće spaliti pupoljak. Otsecanjepupoljka za rano kalemljenje i kalemljenje na spavajući pupoljak treba da ima vrlo mali deo drvetaispod samog pupoljka, a kod kalemljenja u maju i junu može i bez tog malog tankog sloja drveta. Nagore izneti način se danas najčešće kaleme breskve, jabuke i ruže u voćnjacima i vrtovima našihindividualnih proizvođača. Ali i svako drugo drvo se na ovaj način vrlo uspešno kalemi. Ko želida ovlada i drugim načinima kalemljenja, recimo vinogradari prostim i engleskim spajanjem, nekakupe bilo kakav priručnik za kalemljenje, novije ili starije izdanje to je svejedno. Još i ovo nakraju da napomenemo da se dobar kalemar ne postaje preko noći, već za to treba biti strpljiv,uporan i redovno vežbati sve dok se potauno ne ovlada tehnikom i tek tada kalemar može reći da jemajstor svog zanata.

 

ROKOVNIK RADOVA U VOĆARSTVU

JANUARU januaru se klasiraju i prodaju plodovi jabuke i kruške. Orezuju se jabučaste voćne vrste inabavlja mineralno đubrivo za prihranjivanje, kao ipesticidi.FEBRUARTokom februara izvodi se rezidba jabučastih i koštičavih voćnih vrsta. Obavlja se zimskoprskanje voćnjaka, te površinska obrada zemljišta za prolećnu sadnju i sadnju voćaka. Vade se iklasiraju vegetativne i generativne podloge i sadnice voćaka.MARTU martu se podižu matišnjaci vegetativnih i generativnih podloga, rastila i zasadi voćaka.Završava se rezidba jabučastih i koštičavih voćnih vrsta. Suzbijaju se korovi u voćnjacima iobavlja međuredna obrada oranjem. Obavlja se skraćivanje okulanata u rastilu, te podmlađivanje iprekalemljenjivanje voćaka. Orezuju se kupina i malina i izvodi plavo prskanje breskve i kajsije. U rasadniku i voćnjacima obavlja se prihranjivanje. Posađene sadnice se prekraćuju.APRILU aprilu se obrađuje zemljište u matičnjacima, semeništima, rastilu i voćnjacima. U zasade se, radi boljeg oprašivanja unose pčelinjadruštva. U rastilu se obavija čišćenje podloga, a uvoćnjacima izvodi zaštita protiv prouzrokovača bolesti i štetočina prema upustvu službeprognoze.MAJNastavlja se obrada zemljišta u voćnjacima, matičnjacima, rastilima i semeništvima. Proređujuse plodovi voćaka. Uklanjaju se suvišni mladari u mladim zasadima u cilju formiranja uzgojnihoblika. Obavlja se kalemljenje očenjem na budni pupoljak. Zaoravaju se biljke za zalenišno đubrenje.Beru se plodovi sorti jagoda, trešanjaivišanja. Obavlja se čišćenje podloga u rastinju.JUNU junu se zemljište u voćnjaku i rasadniku površinski obrađuje. Beru se plodovi trešnje, maline,višnje, rane sorte jabuke, kruške, breskve, šIjive i kajsije. Voćke se štite od prouzrokovačabolesti i štetočina. Izvodi se zelena rezidba mladih bresaka.JULU julu počinje kalemljenje podloga nekih voćnih vrsta očenjem na spavajući pupoljak. Pripremaju sepodloge za ovo kalemljenje, izvodi zelena rezidba voćaka, obrađuje zemljište i obavlja zalivanje.Beru se plodovi maline, kajsije, breskve, šljive i ranih sorti jabuke i kruške. Voćke kojepristižu kasnije, štite se od prouzrokovača bolesti i štetočina prema uputstvu službe prognoze.U mladim zasadima jabuke i kruške obavlja se razvođenje mladara, izvodi se prstenovanje ipoluprstenovanje voćaka. Zemljište se priprema za sadnju jagode.AVGUSTU avgustu se nastavlja priprema podloga i kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak. Sade se jagode.Obavlja se hemijska analiza zemljišta, te đubrenje i pripremanje tla za sadnju voćaka. Nabavlja se ambalaža za berbu i pripremu tla za sadnju voćaka. Voćke se štite, zalivaju i zemljištepovršinski obrađuje. Nastavlja se razvodenje mladara u mladim zasadima.SEPTEMBARU prvoj dekadi septembra završava se kalemljenje voćaka očenjem na spavajući pupoljak. Određuje sepravi momenat i obavlja berba plodova jabuke i kruške zimske epohe zrenja. Plodovi se skladište.Nastavlja se osnovno đubrenje i priprema površina za semenište i rastilo u rasadniku i zapodizanje voćnjaka.OKTOBARU oktobru se završava berba plodova zimskih sorti jabuke i kruške. U semeništu se obavlja setvasemena. Sadnice se pripremaju za vađenje. Vrši se osnovno đubrenje i jesenja obrada.NOVEMBARU novembru se vade, klasiraju, isporučuju vegetativne i generativne podloge i sadnice voćaka.Podižu se voćnjaci, matičnjaci vegetativnih podloga i obavlja sadnja podloga u rastilu.Popunjavaju se prazna mesta u voćnjaku. Nastavlja se đubrenje i osnovna obrada u zasadu. Izvodi seplavo prskanje breskve i kajsije, a mlade voćke štite se od glodara.DECEMBARAko vremenske prilike dozvole nastavlja se sadnja voćaka. Kontroliše se sadni materijal, kao iuskladištenje plodova. Popravljaju se mašine i ambalaža.

KOMPATIBILNOST PODLOGE I KALEMA ZA POJEDINE VRSTE VOĆA

Da bi se voćka "primila", mora podloga biti "kompatibilna" (podudarna, tj. srodna) s kalemom.Najbolje je kalemiti istu vrstu voća na istu (divlju) vrstu voća kao podlogu, odnosno jabuku nadivlju jabuku, krušku na divlju krušku, itd. Dakle, u principu, podloga bi trebala biti od istevrste kao i kalem, međutim, moguće je kalemljenje voća i na druge srodne vrste:- kruška se može kalemiti na divlju (i pitomu) krušku, jabuku, dunju i trn (glog),- kajsija na domaće sorte pitomih i divljih šljiva,.- šljiva na domaće i divlje sorte šljiva ,- jabuka na divlje (i pitome) vrste jabuke, na krušku, dunju i na trn (glog),- dunja na divlju dunju,- mušmula na dunju, divlju krušku, trn (glog), oskorušu i brekinju,- breskva i nektarina na divlju breskvu, šljivu, badem ,- višnja na divlju trešnju i divlju višnju ,- trešnja na divlju trešnju ili divlju višnju,- džanarika-rezdelija na šljivu,- badem na breskvu, kajsiju ,- orah na orah,- pitomi lešnik na divlji lešnik, i to kalemljenjem metodom na „engleski spoj“, dok se nemože uspešno kalemiti lešnik na divlji kalemljenjem metodama na procep i pod koru,- kivi na divlju vinovu lozu, itd.Na jednom te istom stablu, tj. na istoj podlozi može se okalemiti i više vrsta voća, npr. višnja,trešnja na (istu) divlju trešnju; kajsija, šljiva i breskva na stablo iste divlje šljive; mušmula ikruška na dunju ili divlju krušku, itd. Takođe, moguće je okalemiti i više različitih vrsta npr.šljive na istom stablu divlje šljive.

 

RADOVI NAKON KALEMLjENjA VOĆA

Nakon što okalemite voćku, ukoliko je podloga niska potrebno je onda zabosti jedan kolac dužinenajmanje 40 cm veće od kalema i privezati kalem uz kolac, koji bi služio kao zaštita kalema odptica, životinja i vetra. Najlon kese stavljene preko kalema prilikom kalemljenja voća potrebno jeukloniti oko 1. maja iste godine, ali obavezno po oblačnom (kišovitom danu), a nakon što se kalemprimi. Ne treba skidati kese po sunčanom danu, jer će sunce "spržiti" već primljeni kalem iosušiti ga. Ukoliko je kalemljenje izvršeno izolir trakom, onda je potrebno u toku vegetacije (juli-august mesec) ukloniti izolir trake koje su previše urasle u kalem, a na ostalim (manjeuraslim) trakama povući jedan uzdužan rez skalpelom tako da se kalem može postepeno samosloboditi trake.Najbolje, je za kalemljenje koristiti izolir (elektro) traku iz više razloga: najbrže je njomkalemiti, "najčišće" i najefisikasnije, jer "hermetički" zatvori i popuni prostor između podlogei kalema, tako da uopšte ne dozvoljava ulazak vazduha, vode ili insekata. S druge strane izolirtraka ima tu manu što se nakon "primanja" kalema neće lako sama "raspasti", pa ako se ne ukloni navreeme, zna se desiti da kako kalem raste i deblja da se izolir traka ne "širi" već se "ureže" ukalem, pa nije onda retkost da se za jačeg vetra baš oni najbolje izrasli kalemi jednostavno polomezbog izolir trake koja ih je doslovno "presekla". Znači, izolir traka zahteva dodatni posaonjihovog uklanjanja nakon primanja kalema (u vegetaciji, kad kalemi već počnu debljati - juni/august) ili barem nanošenja jednog ili dva uzdužna "ureza" skalpelom ili oštrim nožem dužtrakom pokrivenog kalema, kako bi se kalem postepeno debljajući sam rešio izolir trake.

Kalemljenje voca Kalemljenje vocaKalemljenje vocaKalemljenje vocaKalemljenje vocaKalemljenje vocaKalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje vocakalemljenje voca

 

KALEMARSKI VOSAK se u poslednje vreme, teško nalazi u trgovini.Međutim može senapraviti prema sledećem receptu:-kalofonija 60 gr.-terpentina 60 gr.-voska 30 gr. .-propolis 20 grPažljivo se rastopi na vatri, zatim izmeša i izlije u forme,bili od lima ili papira.Kalafonijum je derivat smole četinara, koristiti kalafonijum ili smolu u recepturama kalemvoska je gotovo svejedno.Zlatni vosak za depilaciju. Tečniji je od ostalih.Tačka topljenja 37 C.Sastav: kalafonijum,plus dodaci borova smola, parafinska , glicerinska, ricinusova ulja..Uzmu se željene grančice(plemke) i utrape u vlažnu zemlju. Stave se na neko mračnije i hladnijemesto. Bitno da se ne isuše. Vreme uzimanja grančica igra važan momenat jer je vezano sa kretanjemsokova u biljkama. U svakom slučaju struka preporučuje: bolje u januaru nego u februaru, bolje ufebruaru nego u martu.Ako ste u situaciji da nešto morate nakalemiti a nemate kalem vosak, u trgovini se može naćikozmetički vosak i to je to. ne uzbuđujte se previše jer neko i nezna sastav kalem voska akozmetički vosak za depilaciju mu je vrlo sličan. Ukoliko nemate kalemarskog voska slobodnoupotrebite vosak od sveće ( uspelo je svaki put jer nikako da se "nakanim" da kupim kalemarskivosak).Iseći sadnicu na visini od 1 m, nakalemi u procep i veži ,vrh kalema parafinisi sasvećom.Vezivanje kalem-grančice i podloge kod kalamljenja vrši se isključivo da se učvrsti plemka ipodloga na spojnom mestu. Zaštita spojeva obično se obavlja kalemarskim voskom. Pojediniproizvođači sadnica koriste običnu izolir-traku kao vezivo podloge i plemke, pa tako ne koristevosak ili druga sredstva za zaštitu od eventualne zaraze, a i da spreče, eventualne ozlede golihdelova podloge.

Proizvodnja sadnica okuliranjem

Kalemljenje okuliranjem je najbolji, najracionalniji, brz i najčešće korišćen načinkalemljenja. Prednosti okuliranja u odnosu na druge načine kalemljenja su sledeće:najveći procenat prijema, preko 95%, dobijene sadnice su prave i ujednačenog kvaliteta, rane na podlozi su minimalne, nekoristi se kalemarski vosak i u slučaju ako prijem ne uspe moguće je ponoviti kalemljenje odmah ili u toku naredne godine. Neposredno pre kalemljenja treba probatida li se kora podloge odvaja. Na osnovu broja podloga planirati broj kalem grančica odnosnopupoljaka po sortama, potreban broj kalemara i pomoćnih radnika, potreban pribor i pomoćnimaterijal. Obezbeđivanje i dopremanje kalem grančica treba da bude brzo i postepena. čistota sortekalem grančica mora da je ispunjena i one se moraju čuvati u vlažnoj sredini na niskoj emperaturi.Kalemljenje se vrši u propisanim rokovima. Broj kalemara utvrđuje se na osnovu broja podloga zakalemljenje, računajući pri tome da je dnevni učinak jednog kalemara 800-1000 podloga. Za pomoćpri kalemljenju (davanje kalem grančica, kvašenje kalem grančica,donošenje veziva, vode i itd.)treba obezbediti jednog radnika na deset kalemara. Za vreme kalemljenja svaki red obeležitietiketom na kojoj mora da bude napisano koja je vrsta, sorta, podloga broj reda, broj okalemljenihpodloga i ime kalemara. Kalem grančice moraju da budu zrele, zdrave i sveže. Ako su dužetransportovane pre kalemljenja ih treba potopiti u vodu nekoliko sati. One se skidaju u jutarnjimčasovima samo sa stabala koja su umatičena. Odmah treba odstraniti lišće, tako da ostane 1/3lisne drške. Bazani deo kalem grančice sa nedovoljno razvijenim pupoljcima, kao i i nedozrelivrh odstranjuju se. Očišćene i pripremljene kalem grančice vezuju se u snopiće, etiketiraju,umotavaju u vlažne krpe i čuvaju u hladnoj prostoriji do kalemljenja. Okuliranje na spavajućipupoljak treba obaviti u periodu od 25. jula do 10.septembra. Visina kalemljenja je na 10-15 smiznad zemlje, ako nije drugačije planirano. U poslednje vreme okuliranje jabuke obavlja se često na25-30 sm iznad zemlje. Krušku na posredniku treba kalemiti na 10-15sm iznad dunje.

 kalemljenje voca

Pri kalemljenju okuliranjem pupoljak se skida oštrim i čistim kalemarskim nožem. Veličinaskinutog pupoljka sa korom treba da bude 2-3 sm i to 0,5-1 sm iznad pupoljka i 1,5-2 sm ispodpupoljka. Preporučuje se da skinuti pupoljak ima vrlo malo drveta. Pupoljak se onda brzo uvlači uveć pripremljeni urez na podlozi, malo pritisne prstom i potom vezuje. Vezivanje mora da obezbedida ceo pupoljak dobro prilegne uz podlogu. Ono počinje iznad pupoljka, ide ispod pupoljka i posle4-5 omotavanja podvije se vezivo ispod poslednjeg omotavanja i zategne se. Vezivanje mora da imaspiralan tok. Za deblje podloge treba uzimati pupoljke sa kalem grančice u umereno vlažnimkrpama. Kalemar ne sme da uzima kalem grančice iz snopova, već mu ih donosi pomoćni radnik i onmora da ima čistu krpu za brisanje kalemarskog noža.Orijentacioni redosled pri kalemljenjupojedinih voćaka okuliranjem na spavajući pupoljak bio bi sledeći: šljiva i kajsija na šljivi,orah na sejancu oraha, kruška na sejancu kruške, trešnja i višnja na sejancu trešnje, kajsija nakajsiji, kruška na dunji, dunja i mušmula na dunji, jabuka na vegetativnim podlogama, breskva nasejancu vinogradarske breskve, badem na sejancu badema, šljiva na sejancu džanarike, jabuka nasejancu jabuke, trešnja i višnja na sejancu magrive.

Ruže - ubiranje kvalitetnih reznica

Rano ujutro, pre vrućine, oštrim nožem ili makazama, sa zdravih, dobro razvijenih biljakauzimamo reznice veličine 7,5-15 centimetara. Reznice se uzimaju sa ovogodišnjih, zdravih i dobro razvijenih izboja koji na sebi nemaju tragova bolesti, niti su oštećeni od štetnika. Imati na umukako su izboji prema vrhu biljke najkvalitetniji. Rez pravimo ispod najdonjeg lista. S donjepolovine reznice uklonimo sve listove, a ako je reznica bujna deo gornjih listova prikratimo na jedan. Kod crnogorice (tuja, na primer, i slično) reznice ne režemo, već otkidamo zajedno s

 

 

komadićem starog drva (takozvana reznica s petom). Ako uzimamo reznice sa ruža, onda one morajuimati najmanje tri do četiri okca, i biti duge oko 20 centimetara. Kod ruža reznicu uzimamo uavgustu, s još nedozrelog jednogodišnjeg izboja. Kod uzimanja reznica rez mora biti ravan i čist.Zato je vrlo važno reznice uzimati oštrim i čistim oruđem. Idealan je oštar nož, a makaze trebaizbegavati budući da one, ukoliko nisu dovoljno oštre, gnječe tkivo, čime je omogućen lakšiprodor patogenih organizama. Kako bi reznice održale dobru vitalnost, potrebno ih je odmahnakon branja - a do sadnje - staviti u plastičnu kesu. Vrlo je važno reznice što je moguće prestaviti u supstrat, kako se zbog vrućina ne bi oštetile. Kod ožiljavanja ruža važe pravila kao iza ožiljavanje iz reznice za svaku biljku... iseče se sa odrasle ruže ovogodišnji izbojak, koji nijebaš suviše mlad. Donji deo, koji će ići u zemlju odseče se tačno ispod kolena (mesta sa kog teralist) ukoso, nečim oštrim. Skinu se ti listovi i još jedan par iznad njih, tako da na vrhu ostanedva para listova... bilo bi najbolje da se donji članak umoči u neki prah za zakorenjivanja, ali nijeobavezno, uspeva i bez toga. Nađe se neko zgodno mesto gde nema baš celi dan sunca. Onda se u zemljinapravi rupa nekim štapom da se nebi oštetila reznica guranjem je u tvrdu zemlju, ubaci se reznica tako da uđe malo preko drugog kolena i dobro nabije zemlja...

 

Najbolje vreme za zakorenjivanje, tj. najviše reznica se primalo, kada se zabodu u maju ili junu. Preživelo je i parkomada zabodenih u avgustu... Uvek iseći granu na kojoj je cvet. Znači da su listovi već formirani,tj. nije ona skroz mlada... Cvet se odseče sa peteljkom i ostavi se najmanje dva para odraslihlistova, ali ne smeta i ako ima koji više.Ruže takođe razmnožavam pomoću reznica. Kada se uproleće orežu ruže polože se reznice u neko polusenovito mesto u zemlju i uvek se nekoliko reznica ožili. Grožđe (Vinova loza) se takođe veoma lako razmnožava pomoću reznica.

 

Evo kakav treba da bude redosled kalemljenja očenjem na spavajući pupoljak različitih vrsta voćnihpodloga: kruška na krušku, šljiva na domaće sorte šljiva (“petrovača”, “crvena ranka”, “plavara”,“crnošljiva”), kajsija na šljivu (“belošljivu” i “crvenu ranku”), jabuka na sve vegetativne podloge jabuke, jabuka na sejance divlje jabuke, kruška na dunju, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju,breskva na breskvu, višnja na trešnju, trešnja na trešnju, šljiva na džanariku, trešnja i višnja na rašenjku (magrivu, divlju višnju).Rašeljka (latinskiPrunus mahaleb) je grm ili nisko stablo iz porodice ruža. Cvate belimcvetovima iz kojih nastaju crne sitne koštunice. Plod je jestiv.Rasprostranjena je na području južne Europei severne Afrike.